Kardiovaskularni problemi su direktno povezani sa hranom jer ima namirnica koje izazivaju zakrečenje krvnih sudova i podižu arterijski pritisak, ali i onih koje ih pročišćavaju i smanjuju rizik da se formira tromb. Zbog toga, da sačuvate zdravlje ovog vitalnog organa obratite pažnju šta i koliko jedete.
Istraživanja pokazuju da, u zavisnosti od toga na kom mestu se nagomilavaju masti, šanse da obolite od kardiovaskularnih oboljenja su veće ili manje. Ako imate figuru sličnu jabuci i nagomilanu masnoću u predelu struka i stomaka, a obim struka vam je veći od 88 cm za žene, odnosno 102 za muškarce, rizik da vam oboli srce je veliki. S druge strane ako imate figuru kruške, to jest, masti se nagomilavaju na kukovima i butinama obim struka podelite sa obimom kukova pa ako je rezultat manji od 0,9 nemojte da brinete.
Mango je prirodno umirujuće sredstvo, sadrži amino kiselinu iz koje nastaje hormon sreće, serotonin, koji snižava visok pritisak. Osim toga obiluje antioksidansima, betakarotinom, vitaminima C i E i vlaknima. Oni pomažu da se organizam oslobodi lošeg holesetrola.
Peršun jača muskulaturu srca i obiluje vitaminom C koji smanjuje rizik od koronarnih oboljenja, moždanog udara i arterioskleroze. Sadrži i kalijum, što ga čini dobrim dijuretikom, i pomaže da se oslobodimo viška tečnosti i snizimo visok pritisak.
Orasi važe za najbolje saveznike srca. Jedna šaka dnevno smanjuje rizik od koronarnih bolesti za 11%. Polinezasićene masne kiseline i omega 3 kiseline kojima obiluju bolje od bilo koje namirnice regulišu odnos između dobrog i lošeg holesetrola. Na taj način sprečavaju da dođe do stvaranja tromba u krvnim sudovima. Preporuka je da pojedete 5-6 oraha za užinu ili da ih iseckate i dodate salati uz ručak.
Semenke suncokreta su moćan antioksidans i, kao i ostali suvi plodovi, nadoknađuje nezasićene masti koje smanjuju holesterol, a sadrže i cink i vitamin E.
Sok cvekle može da smanji visok arterijski pritisak i štiti od kardiovaskularnih oboljenja.
Losos i tuna obiluju korisnim mastima. Omega 3 masti sprečavaju stvaranje tromba i smanjuju nivo triglicerida. Osim toga sadrže obilje vitamina E, pa je dobro da ih jedete 2 do 3 puta nedeljno.
Ljubičasti kupus provereno štiti od tumora, pročišćava organizam i krvne sudove i dobar je u prevenciji arterioskleroze, holesterola ili angine pektoris.
Seme lana sadrži mnoštvo hranljivih materija. Na prvom mestu su vlakana gelaste teksture, koji pročišćuju creva i uklanjaju loš holesterol. Koristite ih u ishrani: u salatama, čorbama, jedite ih sa jogurtom i sirevima.
Soja - istraživanja pokazuju da 60 g soje dnevno (u bilo kom obliku) smanjuje ukupan holesterol, povećava nivo dobarog i sprečava srčane bolesti.
Blitva obiluje kalijumom i magnezijumom koji pospešuju krvotok i sprečavaju pojavu tromba.
Zečetina je belo, posno meso sa malo kalorija, sadrži malo masti i uglavnom su korisne. Pomaže onima koji pate od arterijskog pritiska, jer ima malo natrijuma a mnogo kalijuma. Preporučuje se kao zamena za druge vrste mesa.
Pirinač sadrži ugljene hidrate koji se lako apsorbuju, obiluje vlaknima koja čiste creva i sprečavaju zadržavanje holesterola a visok nivo magnezijuma sprečava spazme srčanog mišića.
Špargla obiluje vlaknima koje omogućavaju da ne dođe do nagomilavanja holesterola, a visok nivo kalijuma čini je dobrim diuretikom, zbog čega se perporučuje za hipertenziju.
Devičansko maslinovo ulje zadržava sve korisno što se, inače, gubi rafinisanjem, a posebno antioksidanse.
Brusnice povećavaju nivo dobrog holesterola u krvi i uz ostalo bobičasto voće (borovnice, ribizle, grožđe...) savršeni su antioksidansi.
